|
četvrtak, 15 januar 2009 17:53 |
 Suočavamo se sa činjenicom da ćemo iduće godine imati mnogo manje meda, jer je veliki broj pčela otišao iz Srbije ili uginuo. To automatski znači i manje prinose nekih poljoprivrednih kultura.
O tome zašto se to dešava i kako bi mogla da se reši ova opasna situacija, objašnjava nam jedan od najuglednijih domaćih pčelara, dipl. inž. Zoran Kovačević.
|
|
Poslednje ažurirano sreda, 04 februar 2009 17:25 |
|
utorak, 13 januar 2009 15:37 |
 NIJE SVEJEDNO DA LI ZAVISAN ČOVEK UGROŽAVA SEBE, ŠTO NIKAKO NE SME DA ČINI, ILI UNIŠTAVA I SVOJE NAJDRAŽE. PUŠENjE JE ZATO NADIŠLO OBIČNE PROBLEME I POSTALO SIMBOL ODNOSA PREMA STVARNOSTI, ŽIVOTU, SMRTI I, KONAČNO, TVORCU.
Ljudska bića sve više ugrožavaju prirodu i osećanja prema njoj. Sve manje je miljenika prirode na koje ona šarolikim sjajem deluje kao nekakva čarolija, dok stvara osećanja beskrajne sreće i blaženstva. Sve ređe „nepopravljivi romantičari” uspevaju da posmatraju zvezdano nebo, sunčev izlazak i zalazak, cvetne doline s planinskih visova, ili da se odmaraju na zelenoj travi u hladu visokog hrasta. Sve je manje zaljubljenika u zvuke veselog žuborenja planinskih vrela, poja i cvrkuta ptica i onih koji posmatraju kako sa cveta na cvet preleću leptirići, ose, pčelice i svici. Ne samo da su se ljudi otuđili od prirode i „nemaju vremena da imaju vremena”, nego i te idilične slike polako gasnu i nestaju. Čak su i planinski potoci zagađeni, cveće je izgubilo miris, a ptice izumiru zajedno sa biljem, izvorima i šumama, jer je gordi čovek Maksima Gorkog, radi sveopšteg progresa i profita, hemikalijama i radijacijom, nesmotreno, izgleda zauvek, zatrovao floru i faunu. O kakvom čoveku je reč? Da li o onom kome je problem nova finansijska katastrofa, kontrola ljudi i uma, nova nanotehnološka era, ili laž, licemerje i klonulost duha? Sve o njemu već su napisali Jovan Cvijić, Jaša Tomić, Vladimir Dvorniković, Rudolf Arčibald Rajs...
|
|
Poslednje ažurirano utorak, 27 januar 2009 16:43 |
|
558
(1 glas, ocena 1.00 od 5)
|
ponedeljak, 12 januar 2009 17:05 |
|
 Dioksini spadaju u najtoksičnije ekološke zagađivače i visokokancerogene supstance. Najopasniji dioksin (TCDD) naučnici nazivaju najotrovnijim molekulom na planeti. Otrovniji je 11.000 puta od smrtonosnog natrijum-cijanida. Dioksini se raznose vazduhom i talože u vodi i zemljištu. Odatle ulaze u lance ishrane i u tkiva svih živih bića.
Krajem prošle godine mogli smo pročitati sledeću vest: Nafilovana irska svinjetina Irska vlada naredila je predstavnicima prehrambene industrije da sa tržišta povuku sve prerađevine od svinjskog mesa domaće proizvodnje, zbog zatrovanosti kancerogenim dioksinom, javile su svetske novinske agencije.
Prema saopštenju irske vlade, testovi su pokazali da je količina dioksina u nekim proizvodima, svinjskom mesu i mesnim prerađevinama, premašio čak 200 puta zdravstveno bezbedni nivo koji je ustanovljen na granici od 80 jedinica. Za tako veliku kontaminaciju dioksinom, prema mišljenju vlade, kriva je zatrovana stočna hrana od jednog dobavljača.
Portparol FSAI Alen O'Rajli je naveo da dioksin u natprosečnim količinama mogu da sadrže ne samo salame i šunke, već i duboko zamrznuti proizvodi u kojima ima svinjskog mesa, kao što je, na primer, pica (vest citirana sa RTS-a). Dioksin je potom nađen i u nekim proizvodima od govedine u Irskoj, ali oni ipak neće biti povučeni iz prodaje.
|
|
Poslednje ažurirano utorak, 03 februar 2009 12:23 |
|
četvrtak, 08 januar 2009 16:53 |
|
 Ovo su odgovori jednog od najpoznatijih savremenih makrobiotičara, Edvarda Eska, na pitanja koja su mu postavljali polaznici raznih seminara i predavanja koja je držao širom sveta...
1. Kako da se živi u skladu sa prirodom?
Jedna od prvih stvari koje preporučujemo ljudima je da vode računa šta jedu svakog dana. Zato što je, kao što sada otkrivaju savremeni nutricionizam i medicina, hrana glavni faktor zdravlja i bolesti. Postoji obilje dokaza da je savremena ishrana bogata mastima, veoma rafinisanom hranom i sl. povezana sa pojavom srčanih bolesti, raka i mnogih hroničnih bolesti. Zato, kao prvi korak, sugerisali bismo ljudima da počnu da menjaju ishranu i vrate se tradicionalnoj ishrani.
|
|
Poslednje ažurirano utorak, 27 januar 2009 11:54 |
|
