|
četvrtak, 06 septembar 2007 02:00 |
|
Strana 1 od 2  Prof. dr Staniša Stojiljković je svojim vedrim i neumornim istraživačkim duhom i nenamerno izazvao poređenje sa dobroćudnim naučnikom, likom iz crtanih filomova, profesorom Baltazarom. Svojim konkretnim radovima na polju primenjene hemijske tehnologije on pokazuje kako prirodni materijali i stari narodski recepti i te kako mogu biti na visini izvikanih hemijskih čuda - samo što su još mnogo zdraviji..
Cilj - razvoj zdravijih tehnologija
"Moj istraživački duh i multidisciplinarnost došli su do izražaja tek nekoliko godina posle doktorata, kada sam se oslobodio stege strogih matematičkih interpretacija suvoparnih rezultata istraživanja i veoma hrabro krenuo ka osvajanju segmenta realnih tehnologija, za šta je bilo potrebno puno para, i napokon morao sam da se zadovoljim malom kućnom radionicom u kojoj je nastalo više od trideset proizvoda. Moj cilj nije proizvodnja, već razvoj novih tehnologija, međutim mislim da za to nisu sazreli tržišni uslovi."
Istinski naučnik se ne može zadovoljiti akademskim filozofskim igrarijama. Nauka je, po svojoj prirodi, duboko praktična - i tu istinu u velikoj meri oživljava profesor Staniša, pre svega nizom proizvoda od gline koji imaju izuzetnu praktičnu primenu, a zatim i živim i otvorenim duhom koji ne odbacuje nijedan tradicionalni pristup israni, lečenju, i životu uopšte, već ga usvaja, usavršava i podiže na nivo istinske nauke. One prave, koja služi ljudima, a ne profitu ne baš dobronamernih investitora..
"Moje detinjstvo vezano je za Leskovac i za selo Čifluk Razgojnski, gde smo za vreme leta provodili školski raspust", priseća se Staniša detinjstva, svojih ranih preokupacdija i svojih prvih susreta sa glinom, koja će odigrati značajnu ulogu u njegovom kasnijem nastojanju da svoja tehnološka znanja pretvori u najkorisniju i najzdraviju praksu. "Moja želja je bila da budem istraživač-eksperimentator. Stalno sam nešto pokušavao da napravim. Za glinu je vezano moje veoma rano detinjstvo, jer je moja baka Mileva koja me je povremeno čuvala i učila mazanju preparatima na bazi bilja, svinjske masti, pepela i gline - ume. U osnovnoj školi su me najviše interesovale eksperimenalna hemija i fizika."
Smejali su se glini, ali..
Staniša je imao neodoljivu želja da se bavi atomskom fizkom, ali je zbog materijalne situacije i po preporuci oca Trajka upisao mašinstvo, energetski smer. Međutim, magistrirao je na ekstrakciji divljeg kestena, dok mu je doktorat bio iz oblasti adsorpcije i katalitičke oksidacije cijanida. Posle fakulteta, praktično se opredelio za hemijsko inženjerstvo. Kasnije usavršavanje u oblasti sorpcionih procesa u Darmstatu pomoglo mu je da se u njemu iskristališu mnoge ranije dileme: svatio je da i fundamentalna nauka može da se iskaže na proizvodima malih serija.
"Po završetku prvog istraživačkog perioda 1996. na sajmu novih tehnologija NOVUM 1996 na štandu Vinče izložio sam prve proizvode na bazi gline kao konkretan rezultat projekta. O glini i njenoj primeni u nauci i tehnologijama se veoma malo znalo na našem podneblju, tako da je bilo i podsmevanja, pre svega zbog nedovoljnog znanja iz ove oblasti kod nas", priča nam Staniša o početku svog rada.
|
- A to su poruke koje su uvredljive na bilo koji od uobičajeno nekonvencionalnih načina...
- Potom, u komentarima neće biti mesta za pretnje, vulgarnosti bilo kog tipa, klevete i slično.
- Nećemo objavljivati ni komentare koji predstavljaju otvoreno ili skriveno (samo)reklamerstvo.
- Iz komentara ćemo odstranjivati lične podatke (brojeve telefona, e-mail, kućne adrese itd.).
- Molimo da u komentarima upotrebljavate neki od sledećih južnoslovenskih jezika: srpski, hrvatski, bosanski ili crnogorski.
- Zadržavamo pravo da ne obrazlažemo razloge za neobjavljivanje poruka (komentara).