65
(0 glasova, ocena 0 od 5)
|
četvrtak, 13 april 2006 02:00 |
|
Strana 1 od 2  Dok u centru grada dele letke sa porukama protiv pušenja, niko ne upozorava na opasnost koja vreba iz toksičnih dimova, koji su najprisutniji zimi i u proleće.
Prvi lep martovski dan i dim po beogradskoj periferiji. Taman smo pomislili da nakon zime tokom celog dana otvorimo prozore stana. Međutim, našu nameru osujetilo je nekoliko lokalnih piromana u poodmaklim godinama, koji su uz pivo sedeli na ivičnjaku i gledali svoj lični "lokalizovani" požar. Naša zgrada u dimu. Ceo blok u dimu. Pomislili smo - hajde da odemo u prirodu, dalje od naselja - ali bespravna gradnja učinila je da naselja kilometrima praktično ne prestaju i na svakih 300 metara gori ili strnište ili đubrište, ili livada ili baštenski otpad.
Živeći u Beogradu, navikli smo da udišemo paljevine iz ložionica nehigijenskih naselja, pržionica kafe, ćevabdžinica, pečenjara, ali i sa divljih deponija prepunih plastičnih cevi, flaša, ambalaže, poliuretanskih i stiropornih ploča. Imamo sreće dok se ne zapale automobilske gume, što uopšte nije retkost. Naprotiv, to je pravilo. Ono što većina laika ne shvata jeste biološka pogubnost čađi, otrovne pare i gasova (vidljivih i nevidljivih) koji se oslobađaju prilikom sagorevanja ovih otpada.
Sa prvim lepim danom počinju spaljivanja. "Najplastičnija" slika mogla se videti tokom vikenda 4/5. marta sa bilo kog povišenog mesta u Beogradu. To je bio onaj vikend pre velikog snega kada je periferija grada bila načičkana lomačama i požarima gustog crnog dima koji se dizao i odlazio ka gradu.
Dimljena mesa često su neproverenog porekla, često su dimljena isuviše, ali su takođe često dimljena dimom sumnjivog porekla. Dimljeno meso mogu da izbegnem, pušače mogu da zaobilazim i ponekad izbegavam, ali kako da prestanem da udišem vazuh?
Dok u centru grada dele letke sa porukama protiv pušenja, niko ne upozorava na opasnost koja vreba iz toksičnih dimova, koji su najprisutniji zimi i u proleće. Zimi zbog loženja radi zagrevanja, a u proleće zbog loženja radi sezonskog čišćenja bašta, livada, ali i mnogobrojnih deponija. Proverili smo kakvo gorivo za ogrev koriste u nehigijenskim naseljima na Bežanijskoj kosi. Lože se najrazličitije vrste otpada - od papira, kartona i granja pa sve do stiropora, PVC cevi, PET flaša i kesa, razne druge plastične ambalaže, igračke. Jednom rečju, sve što može da gori nalazi put do ognjišta nehigijenskih naselja, ali ne samo njihovih.
Zamislite ovakvu sliku na periferiji Beča, Budimpešta, Pariza… Jasno je da je ova pojava karakteristična samo za naše gradove, pa bismo možda uzrok nesrazmernog broja obolelih od karcinoma pluća mogli da potražimo i u ovom aspektu naše tužne svakodnevnice. Kako da pomognemo?
U velikom gradu sasvim je očekivano prisustvo industrijskih i saobraćajnih izduvnih gasova i u tom smislu se zapadna tehnologija pobrinula u pravcu značajne redukcije koncentracije štetnih materija u ovim gasovima. Ono što u civilizovanim društvima nije očekivano, jer je zakonom (koji se primenjuje) rigorozno sankcionisano, to su razne paljevine najrazličitijih vrsta otpada. Protiv ove pojave borba je samo naša. U tom smislu, ja sam pravi ekološki nacionalista!
Kada gore, neki polimeri oslobađaju cijanovodonik, drugi hlorovodonik, treći fluorovodonik i kao takvi predstavljaju direktnu pretnju po život onog koji ih udiše, npr. vatrogasaca. Međutim, veću pažnju skrenuo bih na podmukle materije koje imaju sporo, ali evidentno štetno dejstvo na ljudski organizam. U ovoj grupi dokazan je čitav spektar supstanci koje se oslobađaju sa zapaljene deponije ili lomače, na kojoj je samo jedan mali komad polivinil-hlorida (PVC).
Hormonski poremećaji, rak i povećan broj respiratornih poremećaja dokazani su kod ljudi koji su bili izloženi isparenjima zapaljene plastike. PVC se smatra za najvećeg zlikovca u porodici plastičnih masa jer se njegovim sagorevanjem na otvorenom stvaraju, pored visokokancerogenog VCM-a (vinilhlorid monomera), dioksini i furani - "najsuptilniji" napasnici među svim hemikalijama. Dioksine, najtoksičnije supstance na svetu, oslobađa i zapaljeni poliuretan (PU), od kojeg se prave izolacijske pene i ploče, ali i ikebane koje se koriste i neretko spaljuju po beogradskim grobljima. Za dioksine se zna da ne izazivaju samo karcinom nego i endokrini dizbalans i poremećaje reproduktivnih organa. U porastu je uspostavljanje povezanosti između ljudi koji spaljuju plastiku i rađanja njihove dece sa defektom. (Health & Enviroment 01/02. 2003)
|
Dodaj komentar
|
- A to su poruke koje su uvredljive na bilo koji od uobičajeno nekonvencionalnih načina...
- Potom, u komentarima neće biti mesta za pretnje, vulgarnosti bilo kog tipa, klevete i slično.
- Nećemo objavljivati ni komentare koji predstavljaju otvoreno ili skriveno (samo)reklamerstvo.
- Iz komentara ćemo odstranjivati lične podatke (brojeve telefona, e-mail, kućne adrese itd.).
- Molimo da u komentarima upotrebljavate neki od sledećih južnoslovenskih jezika: srpski, hrvatski, bosanski ili crnogorski.
- Zadržavamo pravo da ne obrazlažemo razloge za neobjavljivanje poruka (komentara).