Kako se ophodite prema drugima?

Možete li da bez velike drame, tragedije i žaljenja pustite druge da idu svojim putem, iako je po vašem mišljenju taj put pogrešan, a vi dobro znate šta je ispravno i lako biste mogli da ih spasete od nepotrebnih muka i problema koje će svojim nerazumevanjem prouzrokovati sami sebi?

Ako ne možete, razmislite kako biste se osećali da neko počne da ubeđuje vas da je ono što činite i put kojim idete potpuno pogrešan i da ćete se loše provesti u životu ako ne prihvatite njihov pogled na stvari, koji je, po njima, sasvim jasan, logičan i ispravan.

Ubeđivanje i preobraćanje drugih nije način na koji možemo da učinimo neko značajno dobro ni sebi ni njima. Ali, lični primer jeste. Jedino ako nepokolebljivo i dosledno mi sami činimo ispravne stvari, uprkos svim preprekama i eventualnim kritikama i nerazumevanju, dodirnućemo srca drugih i inspirisati ih da sami, svojom voljom, izmene stvari koje možda nisu činili na ispravan način.

Niko, zaista, nema pravo da traži od drugih da idu njegovim putem. Ali, svako ima sva prava da čini najbolje što može i najviše što može, u skladu sa svojim unutrašnjim osećajem i nalozima svog Unutrašnjeg Vodiča. Ljudi nisu ni slepi ni gluvi i njihovo unutrašnje biće daće im neophodnu mudrost i razumevanje da prepoznaju pravu stvar. A kada shvate i prepoznaju šta je dobar način, pravi način, i kada vide da neko njima blizak i poznat tako zaista i čini uprkos svim omalovažavanjima i potcenjivanjima na koje iskreno postupanje u početku obično nailazi, to će za njih zaista biti inspiracija da se i sami okrenu duboko u sebe i oslone se na svoj unutrašnji glas.

Potraga za sopstvenom dušom, oslanjanje na unutrašnje vođstvo, koje je u stanju da uskladi sve naizgled nepomirljive protivrečnosti ovog našeg sveta, jedini je način da isplivamo iz mora komplikacija i polako počnemo da uspostavljamo sklad za kojim milenijumima žudi ovaj naš nesporazumima rastrzani svet.

* autor je novinar, publicista i prevodilac iz Beograda, urednik sajta www.zdravahrana.com