Deca mnogo intenzivnije osećaju ukuse od odraslih, tako da roditelji nipošto ne bi trebalo da prilagođavaju hranu svom ukusu. Prevelika količina soli guši pravi ukus hrane, o čemu bi trebalo voditi računa posebno kod male dece koja se tek navikavaju na nove namirnice.

Veliki broj ozbiljnih naučnih studija pokazuje vezu između lošeg načina ishrane i agresivnog i antisocijalnog ponašanja i kod dece i kod odraslih, pa je i Svetska zdravstvena organizacija ovu temu stavila pod lupu.

Već odavno je poznata činjenica da se svetom širi epidemija gojaznosti, a alarmantno stanje primoralo je mnoge zemlje da počnu ozbiljnije da planiraju ishranu za svoju decu i celu populaciju. Iz škola (ne i naših – op. ur.) se izbacuje „brza hrana”, zabranjuje se reklamiranje nezdrave hrane i pića za decu – to je talas koji je krenuo od Kalifornije, preko Francuske, Nemačke, Švedske, pa je stigao i do Velike Britanije, koja je nedavno donela odluku o zabrani reklamiranja određenih nezdravih proizvoda usmerenih na dečju populaciju.

Udruženje građana Pokret za zdraviju Srbiju i magazin "Zdrav život" više od dve godine vode akciju "Da zaštitimo našu decu", kojom se od nadležnih institucija traži da preduzmu korake u zaštiti dece od nezdrave hrane, tj. da se iz škola i njihove blizine udalje kiosci tzv. brze hrane, te da se oni zamene zdravijom ponudom.