Iako nije tako popularan na domaćim trpezama, što se pre svega može objasniti njegovom značajno višom cenom u odnosu na pripadnike iste porodice (kupus, kelj, prokelj, pa i karfiol), brokoli, ili brokule (prokule), polako ali sigurno osvaja i ovdašnju kuhinju. I to ne samo kroz varijantu mediteranske pripreme, u stilu bareni brokoli, uz bareni krompir, sa prelivom od (poželjno je, hladno ceđenog) maslinovog ulja i začina po želji, nego sve češće i kao presnu varijantu, u tzv. baštenskim salatama. Pa je zato zanimljivo upoznati se i sa njegovim veoma izrazitim, ali i naučno dokazanim lekovitim svojstvima…

Nar je bogat biljnim materijama, tzv. elagitaninima, koje bi mogle da smanje incidencu hormonski zavisnog raka dojke, kaže studija januarskog izdanja Cancer Prevention Research, žurnala American Association for Cancer Research. "Fitosupstance potiskuju stvaranje estrogena što ima preventivno dejstvo na umnožavanje kanceroznih ćelija i rast estrogen-zavisnih tumora”, kaže glavni istraživač studije, dr Šiuan Čen, iz Centra za kancer City of Hope, u Duarteu, Kaliforniji.

Ishrana bogata orasima mogla bi da smanji vrednosti holesterola i suprotstavi se upalnim procesima, koji ujedno predstavljaju i faktore rizika za kardiovaskularna oboljenja, kažu naučnici sa Harvard University, u studiji koju je publikovao American Journal of Clinical Nutrition.

Termički obrađene namirnice i ishrana sa visokim sadržajem masti nose značajno veći rizik od razvijanja depresivnih poremećaja. S druge strane, naučnici ističu blagodeti mediteranske ishrane u preventivi, ali i kod oporavka od određenih depresivnih poremećaja, u novoj studiji publikovanoj u ovogodišnjem novembarskom izdanju naučnog časopisa British Journal of Psychiatry.

Kakva je ishrana u Srbiji danas?

Prof. dr Vladimir Jorga, dugogodišnji sportista, legenda karate sporta, a sada redovni profesor higijene i medicinske ekologije, i jedan od najcenjenijih ovdašnjih stručnjaka za sportsku medicinu, pa tako i za ishranu, ima potpuni uvid o tome kada se kreće savremena ishrana kod nas, ali i u svetu.

Osobe čija se ishrana bazira na tzv. mediteranskom obrascu, koji uključuje mnogo voća, povrća, jezgrastih plodova, integralnog zrna i ribe, manje su sklone razvijanju depresije, navodi se u izveštaju oktobarskog izdanja žurnala  “Archives of General Psychiatry”. Prevalenca psihičkih poremećaja tokom života, niža je u mediteranskim u poređenju sa zemljama Severne Evrope, kaže se u izveštaju.

Studije su pokazale da obroci koji uključuju upotrebu maslinovog ulja, morskih plodova, salata, integralnog hleba i crvenog vina rezultuju uvećanom imunosti na poremećaje u funkciji mozga koji vode gubitku memorije i oslabljenoj kontroli misli. U petogodišnjem eksperimentu koji je proveo Univerzitet u Kolumbiji, učestvovalo je 1800 osoba oko 77 godina, koje su inicijalno vodile različite životne stilove.